Oralna hirurgija i implantologija

Oralna hirurgija je grana stomatologije koja se bavi hirurškim lečenjem i zbrinjavanjem tvrdih i mekih tkiva usne duplje.

Stomatološka ordinacija Manić Oralna hirurgija i implantologija

Implantologija

Implanti se već dugo koriste u svakodnevnoj kliničkoj praksi i neopravdano je smatrati ih nedovoljno istraženom granom stomatologije. Opsežna ispitivanja su pokazala veliki uspeh implanata na višegodišnjem nivou. Studije firme Straumann, vodećeg svetskog proizvođača implanata, pokazuju stopu uspeha od 97-99% na desetogodišnjem nivou. Danas su na raspolaganju implanti različitih karakteristika, kao i veliki izbor dimenzija, a sve to u cilju što individualnijeg pristupa svakom pacijentu.

Ilustrovani prikaz implantaUgradnjom implanata je moguće nadoknaditi gubitak jednog ili više zuba bez brušenja susednih zuba. Olakšano je i zbrinjavanje pacijenata sa skraćenim zubnim nizom. Na ovaj način se izbegava nošenje pokretnih nadoknada (totalnih i parcijalnih proteza). Kod bezubih pacijenata, implanti mogu biti nosači fiksnih nadoknada ili služiti za retenciju i stabilizaciju totalnih proteza.

 

Od čega su napravljeni implanti?

Implanti su napravljeni od titanijuma, materijala koji je bio-kompatibilan, tj. ne šteti ni na koji način vašem zdravlju. Oni u kosti zarastaju procesom oseointegracije, u kome kost potpuno srasta oko implanta, omogućavajući na taj način normalnu funkciju žvakanja, ali i estetiku. Implanti svojim prisustvom u kosti sprečavaju njenu resorpciju, tako što žvakanjem izazivaju njenu stimulaciju. Mostovi, sa druge strane, nadoknađuju samo krunični deo zuba, ne vršeći stimulaciju kosti u predelu zuba koji nedostaje.

Da li se implant može ugraditi na mesto bilo kog zuba?

Nakon kliničkog pregleda i analize rendgenskih snimaka, oralni hirurg će odlučiti da li je moguće ugraditi implant. Najčešće je potrebno uraditi i dodatno rendgensko snimanje, 3D snimak, na osnovu kog će se tačno izmeriti dimenzije raspoložive kosti. Veoma je važno razmotriti načine nadoknade zuba odmah nakon vađenja zuba (nekad čak i pre vađenja), jer se na mestu izgubljenog zuba vrlo brzo dešavaju promene koje mogu suziti terapijske mogućnosti (naginjanje susednih zuba, izrastanje zuba suprotne vilice, resorpcija kosti, “spuštanje” poda maksilarnog sinusa). Zbog toga mogu biti neophodne dodatne intervencije da bi se stvorili uslovi za ugradnju implanta (augmentacija – nadoknada resorbovane kosti veštačkim zamenicima za kost, autologni koštani transplantat, podizanje poda maksilarnog sinusa – sinus lift procedure, ortodontsko pomeranje zuba fiksnim aparatima).

Da li je ugradnja zubnog implanta bolna intervencija?

Ugradnja implanta se izvodi u lokalnoj anesteziji i većina pacijenata je ne doživljava kao napornu i tešku. Nakon intervencije, pacijent dobija detaljna uputstva o održavanju oralne higijene, ishrani,  korišćenju medikamenata. Redovne kontrole nakon ugradnje implanta su obavezne i o njihovoj učestalosti pacijent će uvek biti informisan. Izradi protetske nadoknade na zubnom implantu se pristupa nakon perioda zarastanja (u gornjoj vilici 4- 6 meseci, u donjoj 2-4 meseca), a u određenim situacijama je to moguće učiniti odmah. Ipak, vreme potrebno za zarastanje implanta je različito kod svakog pacijenta.

Treba napomenuti da, pored obavezne lokalne anestezije, postoji mogućnost izvođenja intervencije u uslovima sedacije, što je određenom broju pacijenata komfornije.

Šta treba da zna pacijent kome je ugrađen implant?

Za što duži opstanak implanta u kosti neophodno je svakodnevno, pravilno održavanje oralne higijene (korišćenje interdentalnih četkica, konca za nadoknade na implantima, antiseptičkih rastvora). Redovne kontrole su takođe veoma važne i na njima će vam stomatolog ukazati na eventualne nedostatke u vezi higijene. Tom prilikom se vrši procena stanja tkiva oko implanta, a po potrebi prave i kontrolni snimci.

U našoj ordinaciji se ugrađuju implanti vodećih svetskih proizvođača (švajcarske firme Straumann i nemačke Bredent), a kao potvrda njihove originalnosti, dobija se zvanični sertifikat (pasoš implanta), koji sadrži sve podatke o ugrađenom implantu i o elementima koji se koriste za protetsku nadoknadu na implantu (“abutment”).

Proizvođači  opreme

Oralna hirurgija

 

Vađenje (ekstrakcija) impaktiranih zuba

UmnjaciImpaktirani zubi su zubi čiji je rast i dostizanje ravni griznih površina ostalih zuba onemogućen. Najčešće impaktirani zubi su treći kutnjaci (umnjaci). Ovi zubi mogu biti potpuno impaktirani (potpuno prekriveni desnima, nekad i duboko u kosti) ili poluimpaktirani (delimično vidljivi u ustima). Impaktirani umnjaci mogu izazvati bolove i otok, otežano otvaranje usta, oštećenje susednog zuba. Obzirom da su umnjaci zubi koji niču poslednji, onda je jasno zašto se vrlo često, čak i kada niknu, ne mogu postaviti u zubni niz pravilno, već van zubnog niza. Njihov položaj ih često čini teško dostupnim za pravilno održavanje oralne higijene.

Odluka o vađenju impaktiranog zuba se donosi tek nakon kliničkog pregleda pacijenta i analize rendgenskih snimaka.

Očnjaci, takođe, mogu biti impaktirani i često ih je moguće dovesti u pravilan zubni niz kombinovanom ortodontsko-hirurškom terapijom.

Šta je resekcija (apikotomija) korena zuba?

Kada su iscrpljene sve mogućnosti zbrinjavanja zuba konzervativnim metodama (endodontsko lečenje zuba), ova oralno-hirurška intervencija predstavlja poslednji korak u pokušaju da se taj zub sačuva. Za razliku od lečenja zuba kroz kanal korena, ovde se leziji (hronično inficiranom delu kosti) pristupa direktno, kroz koštano tkivo. Lezija se uklanja, a zahvaćeni deo korena skraćuje koliko je potrebno. Naravno, bez obzira na eventualno smirivanje simptoma, kontrolne posete stomatologu i kontrolni rendgenski snimci su neophodni za praćenje stanja ovih zuba i uspešnosti njihovog lečenja.

Frenektomija

Ovo je hirurška intervencija uklanjanja resice koja povezuje usnu (gornju ili donju) ili jezik sa viličnom kosti. Frenektomija se kod odraslih najčešće obavlja pre izrade totalnih proteza, radi bolje stabilizacije buduće proteze, zatim u cilju sprečavanja povlačenja desni (najčešće su pogođeni donji zubi), a kod dece radi sprečavanja povećanja razmaka između zuba (dijastema) ili omogućavanja bolje pokretljivosti jezika (“sapet” jezik).

Preprotetska hirurška priprema

Nekad je pre izrade protetskih nadoknada potrebna hirurška priprema tkiva. Ovde se misli na uklanjanje frenuluma i plika, koji mogu smetati stabilizaciji proteza u ustima, zatim na vestibuloplastiku (produbljivanje prostora za smeštanje krila proteze), produženje kliničke krune zuba u cilju iskorišćavanja preostalog korena za izradu krunice, uklanjanje fibromatoznih tubera, nivelaciju alveolarnih grebenova, itd. Ove pripremne intervencije ujedno smanjuju potrebu za kasnijim korigovanjem mobilnih  protetskih nadoknada.